Удружење грађана „МОСТ матице и дијаспоре”

Каленић најраскошнији манастир моравског стила

Величанствене фреске сачуване испод креча

На обронцима Гледићких планина недалеко од села Рековац у близини Трстеника уздиже се велелепни манастир Kаленић. Име је добио по истоименој оближњој реци која се улива у Велику Мораву. Посвећен је Ваведењу Богородице, припада шумадијској епархији и проглашен је за непокретно добро и споменик културе од изузетног значаја. Током више од 600 година постојања у манастиру су се смењивала братства, а почетком 18. века у њему је уточиште пронашло братство из манастира Морача. Данас је Kаленић женски манастир у коме живе игуманија, две монахиње и три искушенице које чине сестринство манастира.

Задужбина велможе Богдана

Према предању манастир је као своју задужбину изградио велможа Богдан који је службовао на двору деспота Стефана Лазаревића. Раскошна грађевина саграђена је између 1407. и 1413. у стилу Моравске школе по угледу на цркву Лазарицу. У званичним списима манастир се први пут помиње 1476. и то у записима турских освајача.

Основа цркве посвећена Ваведењу пресвете Богородице изграђена је у облику сажетог триконхоса. Централно кубе уздиже се изнад простора оивиченог конхама. Над средишњим делом централне цркве налази се прилично издужена купола без прозора. Олтарска апсида је необична – полукружног облика у унутрашњем делу, док је петострана у спољашњем. На исти начин су направљене и бочне конхаме. За Kаленић се каже да је најраскошнији манастир моравског стила који одликује богата архитектонска вредност, јер се саграђен наизменичним ређањем камена и опеке која је коришћена за спољашњу фасаду. Рељефна декорација у виду испреплетаних трака је потпуно неуобичајена за српске средњовековне манастире. Наиме, изнад прозора су плитко урезани рељефи биљака и животиња, али и људски ликови. Иако имају првенствено декоративну намену на појединим местима су уклесане сцене из Старог завета, али и бројна митолошка бића.

Иако не постоје званични подаци да је манастир икада опустео, верује се да је почетком 17. века био опљачкан и напуштен, али су га поново оживели монаси из манастира Морача. Прва званична обнова била је средином 18. века, нова припрата је дозидана 1806. а у време владавине Милоша Обреновића обновљен је манастирски конак, звоник и зидови главне цркве, а дограђена је трпезарија. Тада је урађен и прелепи иконостас сачињен од 37 икона које су размештене на четири нивоа, а сваку икону је радио други уметник. Потпуна обнова Kаленића урађена је у периоду од 1928. до 1930. док су конзерваторски радови рађени два пута између 1968. и 1970 и крајем прошлог века.

Фреске скривене испод креча

Многи посетиоци остају задивљени прелепим и изузетно очуваним фрескама из прве половине 15. века које представљају врхунско сликарско дело тог доба. Приметан је јак утицај византијске уметности, а посебно се издвајају две композиције „Свадба у Kани“ и „Свети ратници“. Насликани су и уобичајени хришћански мотиви као што су верски празници, земаљски живот Христов и његова Чуда, као и циклус апокрифног житија Богородице у припрати, у којој се налази и ктиторска композиција – протовестијар Богдан заједно са женом Милицом и братом Петром прилази деспоту Стефану.

Kаленић прати и мистерија како су ове фреске сачуване у тако добром стању до данашњих дана, посебно живопис из 15. века. Тајна је разоткривена 1877. када су испод слоја креча откривене фреске раскошне лепоте. Наиме, турски освајачи су током својих бројних похода кроз Србију уништавали све пред собом и копали очи светаца у српским црквама и манастирима. У то доба неко се у Kаленићу досетио, па је зидове прекречио и од Турака испод танког слоја креча сакрио средњовековне фреске и тако сачувао ово благо до данашњих дана.

Чудотворна икона

За манастир Kаленић везује се бројне легенде и чуда. Једно време у манастиру су се чувале мошти српског краља Стефана Првовенчаног пре него што су пренете у Студеницу. У овом манастиру је пред почетак Првог светског рата кратко живео владика Николај Велимировић. Манастиром је био опчињен и чувени песник Васко Попа који му је посветио и песму „Kаленић“. У манастиру се чува чудотворна икона Богородице Герондисе која је донета са Свете Горе и смештена је између олтара и јужне певнице. Поред ове светиње, чува се и део свештене одежде Светог Василија Острошког Чудотворца. Наиме, Kаленић као заветну славу празнује 12. мај посвећен Светом Василију Чудотворцу и тог дана се у манастиру на литургији окупи више од десетак хиљада људи на литургији. У манастиру Kаленић се традиционално већ пет деценија сваке године одржава Сабор „Прођох Левач, прођох Шумадију”. Циљ је очување традиционалне ношње, обичаја и изворне музике за будућа покољења да не забораве ко су и одакле потичу.

Аутор: Горан Ђаковић

ПОДЕЛИТЕ САДРЖАЈ

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on google
Share on telegram
Share on email